Данас сам добио највећи комплимент на послу у последњих седам година.
Причао сам са ученицима из свог одељења о томе шта могу да упишу. Рекао сам им да је најважније да треба да студирају област која им делује занимљиво или коју баш воле. На то је један ученик рекао - па као ви што студирате телекомункације. Питао сам га на шта је тачно мислио, а онда је рекао нешто што ме је изненадило.
„Ви предајете супер ове телекомуникације, види се да то волите.“.
Презирем телекомуникације.
Кајем се сваког дана због тога што сам уписао ту област на факултету. Кајем се што нисам уписао ФТН у Новом Саду као што сам желео. Кајем се што нисам скупио храбрости да се испишем када сам био млађи и да упишем шта желим. Кајем се што ћу морати ускоро да завршим ове студије које сам одужио баш због тога што не волим ову област.
Али ми је изузетно драго што ученици нису осетили ова силна кајања која сам написао у претходном пасусу. Већ четири године предајем барем један стручни телекомуникациони предмет и максимално сам се трудио да им предавања учиним занимљивим и да им објасним важност телекомуникација. Некога та област може да заинтересује.
Када сам им рекао да то није баш област коју волим, изненадили су се. Били су у шоку, само су рекли да нису ни сањали да ја заправо ту област не волим, јер је деловало као да је то нешто у чему уживам.
Искрено, и ја сам био изненађен. Са друге стране, било ми је драго јер сам тим коментаром добио потврду да не радим овај посао лоше. Срећан сам због тога. :)