Danas sam dobio najveći kompliment na poslu u poslednjih sedam godina.
Pričao sam sa učenicima iz svog odeljenja o tome šta mogu da upišu. Rekao sam im da je najvažnije da treba da studiraju oblast koja im deluje zanimljivo ili koju baš vole. Na to je jedan učenik rekao - pa kao vi što studirate telekomunkacije. Pitao sam ga na šta je tačno mislio, a onda je rekao nešto što me je iznenadilo.
„Vi predajete super ove telekomunikacije, vidi se da to volite.“.
Prezirem telekomunikacije.
Kajem se svakog dana zbog toga što sam upisao tu oblast na fakultetu. Kajem se što nisam upisao FTN u Novom Sadu kao što sam želeo. Kajem se što nisam skupio hrabrosti da se ispišem kada sam bio mlađi i da upišem šta želim. Kajem se što ću morati uskoro da završim ove studije koje sam odužio baš zbog toga što ne volim ovu oblast.
Ali mi je izuzetno drago što učenici nisu osetili ova silna kajanja koja sam napisao u prethodnom pasusu. Već četiri godine predajem barem jedan stručni telekomunikacioni predmet i maksimalno sam se trudio da im predavanja učinim zanimljivim i da im objasnim važnost telekomunikacija. Nekoga ta oblast može da zainteresuje.
Kada sam im rekao da to nije baš oblast koju volim, iznenadili su se. Bili su u šoku, samo su rekli da nisu ni sanjali da ja zapravo tu oblast ne volim, jer je delovalo kao da je to nešto u čemu uživam.
Iskreno, i ja sam bio iznenađen. Sa druge strane, bilo mi je drago jer sam tim komentarom dobio potvrdu da ne radim ovaj posao loše. Srećan sam zbog toga. :)